Da, uglavnom znamo koliko je odmor važan i neophodan. Uglavnom znamo i koliko je važno da neposredno prije odmora odvojimo dovoljno vremena za planiranje, završavanje i delegiranje za period kada smo odsutni. Ali šta ako smo jedni od onih koji imaju potrebu kontrolirati sve što se dešava? Ako odustajanje od ideje da stvari neće funkcionirati kada nismo tu za nas nije opcija?
Godišnji odmori su (napokon) pred nama. Šta sve možemo, trebamo i moramo uraditi prije nego zaista odemo odmarati? Možemo li se istinski odmoriti i koliko nam je vremena neophodno? Da li je moguće da osim realnih rokova i obima posla sami sebi ne dozvoljavamo odmor i predah? Hoće li sve ’propasti’ ukoliko neko vrijeme nismo tu i postoji li život izvan posla?
Nemoguća misija
Jedan od ključnih preduslova da se odmorimo jeste da posao zaista ostavimo u uredu odnosno na radnom mjestu. To znači da sve funkcionira (ili čeka) dok nismo tu. To također znači da dani odmora nisu ispunjeni provjeravanjem poslovne elektronske pošte, završavanjem nekih projekata, poslovnim telefonskim razgovorima. Za veliki broj ljudi će biti teško ili čak nemoguće izdvojiti ne manje od tri sedmice koliko je neophodno da um i tijelo pređu iz užurbanog i stresnog u opuštajući i okrepljujući ritam. Prednost kraćeg odmora jeste veća mogućnost da zaista budemo nedostupni i vrijeme koje imamo iskoristimo za odmor i punjenje baterija za nove zadatke i radne pobjede.
Da, uglavnom znamo koliko je odmor važan i neophodan. Uglavnom znamo i koliko je važno da neposredno prije odmora odvojimo dovoljno vremena za planiranje, završavanje i delegiranje za period kada smo odsutni. Ali šta ako smo jedni od onih koji imaju potrebu kontrolirati sve što se dešava? Ako odustajanje od ideje da stvari neće funkcionirati kada nismo tu za nas nije opcija? Naravno, to će ovisiti i od odgovornosti koju naša poslovna pozicija nosi, ali postoji mogućnost da smo zapravo radoholičari.
Granica i balans
Radoholičar (engl. workaholic) je osoba koja je u potpunosti okupirana poslom, neprestano pokrenuta težnjom za uspjehom i onemogućena da funkcionira na drugim poljima. Gdje je zapravo granica između vrijednih radnika i radoholičara? Vrijedni radnici su oni koji strastveno rade svoj posao, ali se i dalje s lakoćom povezuju sa svojom porodicom i prijateljima, imaju interese i različite aktivnosti. Oni nakon perioda većeg obima posla, intenzivnih rokova i većih projekata sebi dozvole nešto lakši raspored, svakodnevno sačuvaju dio energije za privatni život i slobodne dane zaista sačuvaju poslovnih obaveza. Radoholičari s druge strane, ne uspijevaju uspostaviti ovaj balans, trebaju neprestanu pokrenutost adrenalinom i ostvarivanje jednog cilja ih automatski vodi ka sljedećem cilju. Radoholičari se, u nemogućnosti da budu u kontaktu s drugim ljudima i vlastitim osjećanjima, radije fokusiraju na zadatke i postignuća. Postoji li mogućnost da se ovo sagledava i mijenja?
Donekle da. Iako neke crte ličnosti kao što su rigidnost i perfekcionizam doprinose tome da postanemo radoholičari, razumijevanje prilika u kojima smo odrastali i lična odgovornost u odrasloj dobi ostavljaju prostora za neke korake i promjene. To su prije svega zapitanost o vlastitom zadovoljstvu u vezi s porodicom, prijateljima, zdravljem i hobijima, a zatim kontrolirano korištenje elektronskih uređaja – ručak izvan ureda s isključenim telefonom, bez laptopa i tableta za stolom ili u krevetu, bez provjeravanja elektronske pošte vikendom. Značajan korak ka svjesnosti o tome šta nam se dešava i mogućim promjenama jeste postavljanje prioriteta – neke stvari i zadaci su jednostavno važniji od drugih, te nastojanje da \’ukrotimo\’ svoje to-do liste – one trebaju sadržavati zadatke koji se realno mogu uraditi u jedan do pet dana, a svaka nova prioritetna stavka treba istisnuti neku koja je već na listi. Ovakvim koracima polako, ali sigurno zakoračite i u period godišnjih odmora.
Ako vam odustajanje od potpune kontrole onoga što se dešava u uredu dok niste tu i dalje ide teško sjetite se da samo potpuno odsustvo omogućava da napunite baterije, odmorite tijelo i očistite um za nove radne zadatke i veću produktivnost. Sretno i uživajte!
Piše: Senka Čimpo, psihologinja i psihoterapeutkinja